Prijatelj zaposlen u bankarskom sektoru mi se požalio da radi prekovremeno već više meseci bez ikakve nadoknade i „stimulacije“ poslodavca.

Šta zakon i praksa kažu na to?

Radno vreme definisano je Zakonom o radu kao vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa Ugovorom o radu.

Puno radno vreme iznosi po pravilu i 5 radnih dana sa 8 časova dnevno, svaki rad preko punog radnog vremena je prekovremeni, s tim da zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad. U slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, a na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena.

Zaposleni za svaki sat prekovremenog rada ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad i to uvećanje mora da bude minimum 26% od osnovice, to jest zarade koju ostvaruje za ugovoreno radno vreme.

Kakva je situacija u praksi?

Pojam prekovremenog rada pored zakona, itekako postoji i u praksi. Naime, Zakon predviđa da tokom jedne radne nedelje broj prekovremenih radnih sati može da bude najviše osam. Prekovremeno se radi uglavnom u privatnom sektoru, ali nije nepoznat ni u državnom sektoru.

Zakonom je predviđen niz zabrana prekovremenog rada zaposlenih, kao npr. zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje, zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta.

Preostaje da se propisi dosledno primenjuju u praksi, a mehanizme da to učini ima država kroz pravosudni sistem i inspekcijske organe.

U tom smislu, ukoliko zaposleni smatra da poslodavac ne postupa u skladu sa Zakonom o radu, potrebno je da se obrati nadležnoj inspekciji rada, koja vrši nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa o radnim odnosima.

Inspekcijska kontrola prekovremenog rada

U Zakonu o inspekcijskom nadzoru zadržane su odredbe kojim se dozvoljava inspektorima rada da tokom nadzora uzimaju izjave zaposlenih o tome da li njihov poslodavac vrši povrede zakonskih odredbi, bez obzira na to što radnike koji to potvrde izlažu riziku od otkaza. Često inspektor tokom nadzora ispituje zaposlene da li rade prekovremeno, ali ne vrši uvid u to da li poslodavac vodi evidenciju o prekovremenom radu, što je organ dužan u skladu sa zakonom ili od poslodavca  traži da dostavi evidenciju prekovremenog rada, što bi predstavljalo pisani dokaz o eventualnom prekovremenom radu.

Naime, inspektor bi trebalo da proveri da li poslodavac vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu / o radnom vremenu. Ukoliko to ne bio slučaj, inspektor rada bi trebalo da  uzme izjave zaposlenih i poslodavca na okolnosti vezane za postojanje prekovremenog rada. Sve ovo je važno, jer pomaže zaposlenom u eventualnom sporu.

Umesto zaključka

I dok poslodavci  smatraju da duži ostanak na poslu od dva do tri sata ne treba platiti, broj prijava inspekciji rada je nesrazmeran raširenoj pojavi istog, s obzirom na to da većina zaposlenih ima strah od gubitka posla ukoliko bi se usudila na prijavu poslodavca.

  • Da bi zaposleni imao pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada potrebno je da je poslodavac zahtevao od zaposlenog da  radi  duže  od  punog  radnog  vremena  i  to  u slučajevima više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, kao i da je takav zahtev dat u  formi  odluke,  odnosno  pisanog 

Odlukom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.1888/2016 od 13.01.2017. godine potvrđena je presuda u kojoj je prvostepeni sud ocenio da ne može zaposleni  sam  po  svom  izboru  raditi prekovremeno, već da je u skladu sa članom 53 Zakona o radu dužan da na zahtev poslodavca radi duže od punog radnog vremena, između ostalog i u slučaju kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, ili posao koji je  planiran,  ali  se  zbog  objektivnih  razloga,  koji  su  iznenada nastali, nije mogao završiti u toku radnog vremena. Zahtev tužioca za isplatu uvećane zarade biće odbijen ukoliko nije dokazao da je postojao prekovremeni rad,  tj. da su postojali  uslovi  koji  podrazumevaju postojanje prekovremenog rada,

Ukoliko imate pitanja ili želite konsultacije u vezi radnog prava možete se obratiti našem timu advokata.

Share This