Predbračni ugovor, ugovor modernih ili praktičnih brakova, česta je pojava u svetu, a polako nailazi i na pristalice u Srbiji.

On zapravo predstavlja regulisanje imovinskih odnosa povodom ulaska u bračnu zajednicu, ali može biti sastavljen i nakon zaključenja braka, kao bračni ugovor.

Pre svega je sredstvo obezbeđenja imovine supružnika, a pobude za zaključenje ovog ugovora su različite. Razlog može biti taj što finansijski imućnija strana želi da zaštiti svoje interese, ili prosto dokaz supružnika da finansijski element nije razlog za zaključenje braka.

Bilo da su ovi razlozi u pitanju ili neki treći lične prirode, zaključen ugovor svakako olakšava ne samo eventualni razvod braka koji može biti stresan i neizvestan i po bivše supružnike i po njihovu decu, već i olakšava svakodnevno poslovanje supružnika.

Zajednička imovina je imovina stečena radom u toku trajanja bračne zajednice, dok je posebna imovina ona koju jedan supružnik ima u trenutku zaključenja braka, kao i ona koju je u toku braka stekao besteretno (poklon, nasleđe).

Zaključenjem ugovora na imovinske odnose supružnika se više ne primenjuje zakonska regulativa, zbog toga je potrebno zaključiti ugovor u vidu javnobeležničkog zapisa kako bi bio punovažan.

Prednosti ugovorne regulative imovinskih odnosa su olakšano poslovanje supružnika jer je za raspolaganje i upravljanje zajedničkom imovinom potrebna saglasnost oba supružnika, što otežava efikasno poslovanje. Regulisanje imovine omogućava da oba supružnika na način koji su odredili raspolažu zajedničkom ili posebnom imovinom, a to im omogućava nesmetano ulaganje, davanje u imovine u zalogu, kao i davanje sredstava obezbeđenja, opterećenje imovine i slično.

Pošto je i sam brak ugovor, nije pogrešno zaključiti ugovor o regulisanju imovinskih odnosa u braku ukoliko za tim postoji potreba, ali je bitno sastaviti ugovor koji neće oštetiti ni jednu ugovornu stranu, što se može postići angažovanjem advokata koji će izvršiti analizu i procenu imovine i pronaći adekvatno rešenje.

Share This