Mnogo pometnje izazvao je Novi nacrt Zakona o izmenama i dopunama važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je otvorio brojna pitanja na koja još uvek nisu dati odgovori.
Čini se da ima više negativnih komentara i protivnika ovog Nacrta nego što je pristalica. Pored predloga da se dozvoljena brzina na autoputu podigne sa 120 na 130 km na čas, najveće nezadovoljstvo izazvao je predlog da se vozaču koji upravlja vozilom sa više od 2 promila alkohola u krvi oduzme vozilo, prvo privremeno, a nakon pravosnažnosti odluke i trajno.
Postavlja se pitanje koja je svrha ove odredbe, sem priliva novca u budžet?
Mere usmerene lično prema neodgovornom vozaču vozila opravdane su jer isti mora da snosi odgovornost za prekršaj koji čini.
Ono što je predmet diskusija jeste oduzimanje vozila.
Pravo svojine zagarantovano je članom 58, Ustava Republike Srbije, prema kome se pravo svojine može ograničiti ili oduzeti samo u javnom interesu i to uz odgovarajuću naknadu, na sličan način imovina je zaštićena i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Glavni argument oduzimanju privatne svojine zagovornika ovog Nacrta je član 54 Zakona o prekršajima prema kome se mogu oduzeti predmeti kojima se učini prekršaj. Potrebno je odredbu tumačiti u duhu zakona i pravnog sistema, i utvrditi da li je zakonodavac pisanjem ove odredbe imao u vidu i ovakvu primenu.
Čak i da se prihvati ovakva odredba kao svojevrsna kazna neodgovornom vozaču, kome bi ovaj finansijski udar možda i razvio svest o riziku vožnje u alkoholisanom stanju, šta se dešava sa supružnikom počinioca prekršaja?
Ukoliko se uzme u obzir institut zajedničke svojine po kom postoji pretpostavka da supružniku pripada 50% svojine stečene u braku, onda to znači da bi i supružnik koji nije skrivio prekršaj delio odgovornost za počinjeni prekršaj.
Da li ovaj Nacrt uvodi možda novi institut – zajedničku odgovornost za prekršaje?
U tom smislu ne bi bio pogođen samo supružnik, već čitava porodica koja koristi ili održava oduzeto vozilo.
Činjenica da bi se ova odredba primenjivala i u slučaju da vozači uopšte nisu vlasnici vozila je ono što dodatno iznenađuje i otvara pitanja realne sprovodljivosti.
Mnogi su mišljenja da ova odredba neće imati uticaja na smanjenje broja saobraćajnih nezgoda ili redukovanja vožnji pod uticajem alkohola, jer ukoliko počinilac posle prvog prekršaja nije shvatio značaj učinjenog dela, neće ga oduzimanje vozila, sprečiti da ako je u mogućnosti kupi drugo, vozi iznajmljeno ili jednostavno vozi drugi porodični auto.
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ima i drugih prihvatljivijih predloga koji stvarno mogu da povećaju bezbednost u saobraćaju, pa je možda bolje držati se manje eksperimentalnih mera kao što je ova, koja će ukoliko bude prihvaćena, pored pozitivnog efekta skromnih srazmera svakako negativno uticati na kvalitet života građana Srbije.