Svi mi koji se bavimo intelektualnom svojinom, a posebno zaštitom autorskih prava, u proteklim mesecima smo mogli da ispratimo veliku promenu za korisnike interneta. Naime,  Evropski Parlament je usvojio član 11 i 13 DIREKTIVE o autorskim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu, kojim se pooštravaju pravila o zaštiti autorskih prava na svetskoj mreži.

Što se tiče člana 11 ( tzv.porez na linkove), on cilja agregatore vesti na internetu kao što su Google i Apple, od kojih svaki ima novinske servise koji izlistavaju najznačajnije vesti dana koristeći algoritme kojima upravlja veštačka inteligencija. Pa tako štiteći prava novinskih sajtova i novinara, član 11 primorava agregatore da plaćaju izvorni sajt odakle je vest preuzeta, svaki put kada navedu članak izvan svog domena. Konkretno, predviđa se nadoknada ukoliko se uz link objavi i deo teksta. Ostaje nedefinisana dužina isečka. Isto u praksi može prouzrokovati, otežan protok informacija.

Šta pomenuti član 13 o znači za korisnike, autore, a šta za velike svetske kompanije koje se bave IT i advetajzingom u najširem smislu.

Usvojene članove će pozdraviti autori muzičkih dela, a kako dosadašnja regulativa nije u punom kapacitetu suzbijala moguće povrede autorskih prava. Sada ima mišljenja da će umetnici biti u potpunosti nagrađeni za svoj trud, te da će se prekinuti slobodna reprodukcija i prenamena njihovog rada.

Sa druge strane, navedena promena će obavezati pravna lica na internetu da uvedu nove automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što se isti objavi. To se odnosi na najširi krug korisnika  i to na platformama poput Tvitera, Fejsbuka ili Jutjuba, koje će sada biti obavezane da „filtriraju“ sadržaje koje korisnici postavljaju i da provere da li je došlo do kršenja autorskih prava. Istina, u odnosu na radne verzije člana nigde se ne pominju filteri, ali isto će biti neophodno da bi se izbegle kazne.

Pravna struka bi mogla takođe da istakne da je u pitanju nesrazmerna mera zaštite autorskih prava, ipak nesporno da je isto podržano od autora kao kreatora originalnih autorskih dela.

U praksi, ljudi neće više moći da na internetu koriste sadržaj bez dozvole vlasnika autorskih prava, čak i ako je reč o animiranom gifu ili „mimu“ (“meme”). Takođe, prema novoj direktivi, biće zabranjen i remiks bilo koje pesme, osim ako lice koje pravi remiks, ima pismenu saglasnost izvornog autora da koristi tuđe autorsko delo i time suštinski stvara novo autorsko delo. Tako da neće biti iznenađenje da se milioni evropskih korisnika interneta okrenu anti-cenzornim alatima kao što su VPN (virtualne privatne mreže) u pokušaju da zadrže svoju slobodu na internetu.

Iako ima osnova da se tvrdi da će navedena izmena ograničiti slobodu govora, takođe će  naterati velike igrače poput Google-a da plate izdavačima i umetnicima za to što koriste njihov autorski rad, dok će   Facebook i Jutjub preuzeti odgovornost za sadržaj zaštićen autorskim pravima koji se objavljuje na njihovim platformama. Dakle, da pojednostavimo odgovornost je na svim platformama koje koriste sadržaj treće strane, znači da će sadržaj koji se upload-uje morati da se proveri, dok su do sada korisnici pod plaštom „fer upotrebe“ kačili sadržaj koji su hteli, dakle smatralo se da postoji obostrana korist. Sadržaj  je mogao biti uklonjen po pritužbi vlasnika tj. drugog korisnika.

Možemo da zaključimo da GDPR je bio prvi korak, autorsko pravo je drugi korak a sigurno je da će uslediti i drugi koraci u narednim godinama sa ciljem stvaranja jedinstvenog zakonskog okvira i internet standarda za EU, koji na neki način suzbijaju uticaj određenih američkih digitalnih džinova. Konačno, ovako usvojena Direktiva neće odmah stupiti na snagu, već članice EU treba da je uvrste u nacionalna zakonodavstva.

Svojevrsni paradoks u vezi sa novim propisima i to GDPR-om  i navedenim članovima jeste u sledećem da su uvedeni da štite pojedinačnog autora kao korisnika interneta, a u praksi idu na ruku velikim kompanijama. Kod svakog novog propisa treba biti oprezan, jer jedna je ideja zašto je donet, a drugo kako će se sprovoditi i najzad kakvi će biti dalekosežni efekti na digitalno tržište i slobodu govora.

Share This