Ovih dana se uveliko govori o ponovnom uvođenju TV pretplate i o načinima njene naplate, a sve u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, koji je stupio na snagu dana 13.08.2014. godine.
Ova tema je posebno interesantna, obzirom da je prilikom njenog ukidanja obećano da će se pronaći nov način finansiranja javnih medijskih servisa, ali ovo obećanje je bilo kratkog daha, jer nije pronađen drugi način finansiranja, već se opet „zavlači ruka u džep građanima Srbije“, po već ustaljenom maniru i kao najlakše rešenje.
Opet je prilikom donošenja Zakona o javnim medijskim servisima, propušteno da se regulišu mnoga sporna pitanja, na koja ćemo se ukratko osvrnuti u ovom tekstu.
Naime, navedenim zakonom o javnim medijskim servisima, predviđeno je da se od 01.01.2016.godine, ponovo uvodi kao način finansiranja TV pretplata, i to pored već postojećeg finansiranje iz budžeta, neto koristi od komercijalne eksploatacije sadržaja proizvedenog u okviru osnovne delatnosti, kao i komercijalnih prihoda, s tim da se osim za TV pretplatu, ne predviđaju posebni iznosi i postupci naplate.
Iz datog se nedvosmisleno može zaključiti da je budući glavni izvor prihoda TV pretplata, koja je predviđena u maksimalnom iznosu do 500 dinara (a najverovatnije je da će biti upravo maksimalni iznos), a od 01.01.2017.godine, dozvoljeno je i usklađivanje sa cenama na malo, tako da će ovaj iznos biti i viši od 01.01.2017.godine, i pored navedenog zakonskog maksimuma od 500 dinara.
Zakonom o javnim medijskim servisima, predviđeno je da su obveznici pretplate svi koji imaju merila električne energije (brojilo), te se predlaže ponovno vezivanje za račun za struju, mada je pravednije bilo da se plaća po broju televizora koji primaju signal. Razlog za ovo razliku u naplaćivanje bi u osnovi bila u tome, što neko ima jedan televizor u kući, a da npr. hoteli, restorani, kladionice imaju mnogo veći broj televizora, a da nije napravljena nikakva razlika između ovih korisnika (način naplate kablovskih operatera je da se dodatni tv prijemnici, dodatno naplaćuju).
Predviđa se način i oslobađanja od plaćanja pretplate, i to za fizičko lice vlasnika merila električne energije, koji živi u jednočlanom domaćinstvu ili je hranilac porodice u višečlanom domaćinstvu, ukoliko je:
- osoba sa invaliditetom sa 100% telesnog oštećenja;
- osoba sa invaliditetom sa manje od 100% telesnog oštećenja, ako joj je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć;
- lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice;
- korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć;
- penzioner sa minimalnom penzijom;
- fizičko lice korisnika više merila električne energije, za merilo električne energije u stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru, koji se ne koristi, – nejasno je da li će u ovu grupu spadati i vikendice, ili samo stambene jedinice, odnosno poslovni prostori koji se uopšte ne koriste.
Od obaveze plaćanja takse oslobađaju se i:
- ustanove koje se u smislu zakona koji uređuje oblast socijalne zaštite smatraju ustanovama za smeštaj korisnika, obrazovno-vaspitne ustanove, zdravstvene ustanove i organizacije osoba sa invaliditetom i preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
- diplomatsko-konzularna predstavništva, pod uslovom reciprociteta.
Pravo na oslobađanje od obaveze plaćanja pretplate ostvaruje se na osnovu zahteva koji se podnosi na obrascu za oslobađanje od plaćanja takse sa potrebnom dokumentacijom. Rešenje o oslobođenju donosi nadležan javni medijski servis i ovo rešenje je konačno, te se protiv njega može pokrenuti upravni spor.
Napominjemo da o sredstvima, koje će biti prikupljena na ovaj način građani neće imati mogućnost uvida, niti o načinu njihovog trošenja, pa ćemo opet imati slučaj da javni servisi angažuju pojedine voditeljke, čije plate se kreću i do par hiljada evra, i to za emisije koje vrlo malu, ili uopšte nemaju nikakvu gledanost.
Naročito treba imati u vidu, da i dalje nije rešen problem sa kablovskim operaterima, koji i dalje besplatno emituju/preuzimaju signal RTS-a i RTV-a, a da građani uprkos tome plaćaju naknadu kablovskim operaterima, a da će pored toga od 01.01.2016.godine, dodatno morati da plaćaju i RTS ili RTV, iako se moralo prilikom donošenja zakona, stati na put dvostrukom naplaćivanju.
Na sva ova pitanja vreme će dati odgovor, naročito da li će i kako će se naplaćivati tv pretplata, imajući u vidu da su ovih dana učestali sastanci sa komorom privatnih izvršitelja, radi ugovaranja najboljeg načina naplate pretplate. Eventualno angažovanje privatnih izvršitelja radi naplate tv pretplate, će drastično uvećati troškove neplatišama (troškovi od preko 5.000,00 dinara) ili će kao i u ranijim slučajevima, oni koji redovno plaćaju pretplatu izvući deblji kraj, obzirom da je samo 20 posto građana, redovno izmirivala svoje obaveze, a da je preostali dug zastareo i otpisan.