Kako je naša advokatska kancelarija pre svega orijentisana ka svim modernim tendencijama i stremljenjima u srpskom pravosudnom sistemu, ne ostajemo bez komentara na najnovije izmene u našim zakonima.

Slično kako je Zakonom o krivičnom postupku čl.313 („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) uveden istitut Sporazuma o priznanju krivičnog dela, koji nailazi na različite komentare u stručnoj javnosti, ali nesporno rasterećuje sudove i tužilaštva, tako malo tiše u naš pravni sistem ulazi rešenje slično prethodnom.

Naime, od 20. avgusta 2014., počinioci saobraćajnih prekršaja moći će da sklope sporazum o priznanju prekršaja. Naši klijenti su se interesovali šta to konkretno znači.

Za počinioca prekršaja, kako ga definiše Zakon o prekršajima (čl.2) u vezi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to je mogućnost da u konkretnom slučaju plati manju kaznu i time olakša i sebi i državi. Sa druge strane Sporazum o priznanju prekršaja, takođe će značajno rasteretiti Prekršajne sudove koji su „zatrpani“ prijavama. Odluku o sklapanju sporazuma o priznanju prekršaja donosiće, kako je predviđeno zakonom oficiri Saobraćajne policije. Dakle, kako smo imali prilike da čujemo od naših kolega iz različtih organa državne uprave, priznanje će smanjiti novčanu kaznu vozačima, ali ne i broj kaznenih poena. Bitno je istaći da odluku o sklapanju Sporazuma o priznanju prekršaja neće donositi saobraćajci na licu mesta, već prethodno pomenuti oficiri Saobraćajne policije.

U prvom periodu primene novih odredbi Sporazum o priznanju prekršaja će se primenjivati na prekršaje iz člana 332. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US i 55/2014), za koje je predviđena kazna od 6.000 do 20.000 dinara.

Za naše klijente bitno je istaći da će Sporazum biti dostupan kako domaćem državljaninu tako i stranom, pri čemu i ako Sporazum ne bude iz određenog razloga prihvaćen, on se ne tretira kao priznanje, već postupak ide ispočetka uz poštovanje pretpostavke nevinosti.

Od početka primene zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013) privedeno je više hiljada osoba zbog prekršaja, izrečene su novčane i zatvorske kazne, dodeljeno je više hiljada kaznenih poena i izrečene mere zabrane upravljanja vozilima.

Pored primarnog procesa harmonizacije sprskog prava sa evropskim pravom, a koji se odvija kroz transpoziciju akata, u naše pravo ulaze i instituti anglosaksonskog prava koji se inkorporiraju u naš sistem. Vredi naglasiti da praksa naših kolega iz Evrope, kaže da se značajan broj prekršaja reševa upravo na ovaj način, čime se sam postupak postaje brži, efikasniji, jeftiniji i za prekršioca neretko povoljniji. Konačno, mišljenja smo da će tek praksa pokazati da li će novo rešenje zaživeti i da li postoji ustaljeni kriterijum za odluku nadležnog organa Saobraćajne policije.