Dana 29.07.2014. stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)
Navedene izmene i dopune, su u znatno izmenile pojedine odredbe Zakona o radu, a naša kancelarija, trudeći se da olakša svojim klijentima, snalaženje u novinama i izmenama Zakona o radu, ovim tekstom će se osvrnuti na najznačajnije izmene.
Minuli rad:
Novina u Zakonu o radu je da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada, važi isključivo kod aktuelnog poslodavca (poslednjeg), a ne za sve godine staža (prethodnih).
Rad na određeno vreme:
Umesto dosadašnjeg radnog odnosa na određeno vreme do godinu dana, sada radni odnos na određeno vreme traje do dve godine, a može da se produži i do tri godine kod novoosnovanog poslodavca od čijeg upisa u nadležni registar u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine.
Zakonodavac očekuje da će ova odredba pospešiti zapošljavanje, obzirom na broj nezaposlenih lica, kao i na broj radnika koji rade na crno.
Takođe, novina je i da se nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina da se može zaključiti ugovor o radu, a najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Godišnji odmor:
Najnovije izmene predviđaju gubljenje prava na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, osim u slučaju kada zaposleni dobije otkaz u tom slučaju poslodavac je dužan da mu isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.
Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet, i to u slučaju: venčanja, porođaja supruge, teške bolesti članova uže porodice ili njihove smrti.
Za dobrovoljno davanje krvi, slede dva slobodna dana.
Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca. Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.
Izmenama zakona, zaposleni dobija pravo na korišćenje godišnjeg odmora dobija već nakon mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci, i to u dužini godišnjeg odmora, koji odgovara 1/12 ukupnog godišnjeg odmora, uvećan za rad kod tog poslodavca.
Otpremnina:
Smanjena je otpremnina koju je poslodavac obavezan da isplati radniku, prilikom odlaska u penziju, i to sa tri prosečne zarade zaposlenog ostvarene u prethodnom mesecu, na dve.
Otpremnina koja se isplaćuje zaposlenima, koji dobiju otkaz kao tehnološki višak, ubuduće će iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog (poslednjeg) poslodavca.
Zarade zaposlenih, koje se prijavljuju kao potraživanje u stečaju:
Ovim zakonom smanjen je i broj zarada, tj. period za koji je zaposleni nad čijim je poslodavcem otvoren stečaj, mogu tražiti isplatu zarada, i to sa godinu dana, pre dana otvaranja stečaja, na devet meseci pre otvaranja stečaja.
Ovom odredbom, Zakonodavac je pokušao da zaštiti Fond solidarnosti, kome se podnose prijave potraživanja – na ime neisplaćenih zarada a u slučaju nemogućnosti naplate u stečajnom postupku.
Zaštita trudnica, dojilja i majki:
Nova rešenja Zakona o radu, konačno šire štite prava trudnica, s tim da su ta prava proširena i na dojilje i one sprečavaju/zabranjuju poslodavcu da ih proglasi viškom, tj. da im da otkaz iz razloga što ne ostvaruju rezultate rada kao i drugi zaposleni.
Na žalost, odredbe koje se odnose na dodatni staž majki, jednog ili više deteta će se primenjivati tek od 1. januara 2032. godine.
Rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu:
Zbog sve većeg broja zaposlenih koji rade sa nepotpunim radnim vremenom i na daljinu (putem interneta), Zakonodavac je konačno odlučio da reguliše i ovu kategoriju zaposlenih, što do sada nije bio slučaj. Ovim izmenama izjednačeni su uslovi rada, za zaposlene sa nepunim radnim vremenom i na daljinu, sa zaposlenima sa punim radnim vremenom.
Naknade za rad:
Zakonom je predviđeno da zaposleni, ima pravo na naknadu za noćni rad u iznosu od 26 %, s tim da ista, ili neka druga nije predviđena i za smenski rad.
Zaključak
Zakonodavac je smatrao da će navedene izmene i dopune Zakona o radu, dovesti do poboljšanja uslova rada, kao i do boljeg protoka radne snage, a što će se videti nakon primene odredbi zakona.
Naše je mišljenje, da se ovim zakonom umanjuju prava radnika u odnosu na postojeća, ali da se ipak mora insistirati na vršenju kontrole primene zakona od strane nadležnih inspekcijskih službi, kao i na ubrzanju sudskih procesa u ovoj materiji, a što će konačno pokazati kakva su nova rešenja.